Пређи на садржај

фу̏ћ

фу̏ћ

Категорије: оном.


Облици:

  1. фућ [1]

Значења:

  1. Узвик за подражавање звука који се чује кад се руком или нечим другим удари по лицу, по телу. [1]

Примери:

  1. А ја̑ па̀пучу у̏зме̄м, па њѐга̄ фу̏ћ по̀ зӯби! Бачинци [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

[уреди]