френт
френт
френт (српски, lat. frent)[уреди]
Именица[уреди]
френт, м
Облици:
Значења:
- Одлазак тек изученог калфе ван места живљења ради стицања искуства и праксе код других мајстора. [1]
- Кројачка радионица. [1]
Примери:
- Наши бербери, па и остале занатлије, као млади радници ранијих година одлазили су у друге [...] градове и тамо стицали праксу, што су називали „френт”. [2] Кикинда Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Црвена Црква [1]
- Игњат Јовановић одлазио је у Мађарску на „вандровање” односно у „френт”. [3] [1]
- О̀ни су се зва́ли френтера́ши (кад помоћници иду да траже посао), као у̀ френт. Бачинци [1]
- Кад сам био постао калфа, морао сам у френт како бих добио посао. Бегеч [1]
- Та̑ј ка̑лфа ни́је мо̏гао да о̀твори радио́ницу, него је мо́ро да ѝде у фре̏нт — пе̑т го̏дина. То̑ је да ѝде од ма̑јстора до ма̑јстора. [4] [5] [6] Ковиљ Сот Инђија Нови Сад Бачка Паланка Футог [1]
- Идем у фремт да тражим посао. Иланџа Вршац [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Александар Р. Стефановић, Бербери и берберски занат у кикиндском диштрикту у 19. и почетком 20. века. — Рад, 18—19, 1969—1970, 73—82, стр. 77.
- ↑ Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 108.
- ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2003, 113 стр.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).