уљав

уљав

уљав (српски, lat. uljav)[уреди]

Прилог[уреди]

уљав, прил.

Облици:

  1. , [1]
  2. у̏љав [1]
  3. у̏љав Мокрин Ново Милошево [1]

Значења:

  1. Врло лукав, префриган. [1]
  2. Кавгаџија. [2] Зрењанин[1]

Примери:

  1. У ала нѐ волем те̑ у̏љаве; кад је мѐне мо̑ј ба́ба воспита́во да је гре̑ј да би̏деш та̀ки, а о̑н од јѐдне до дру̏ге цу̏ре, кобоја́ги ће да је же̏ни, па место да ра̑ди, се излежа̑ва, а о̏дакле му ку̏ћа, то̑ ни̏ко не̏ зна. [2] Неузина Каћ Нови Кнежевац Падеј Кикинда Меленци Итебеј Житиште Јаша Томић Шурјан Бока Перлез Фаркаждин Чента Вршац Бочар Црепаја Врачев Гај [1]
  2. А ви̏диш, ја̑ сам ти и ка́зо да о̑н на̏ма јѐдно то̏лкује, о̑н штуди̑ра не̏што дру̏го, а јо̏пет и дру̏го ра̑ди. Ху̏љав је та̑ј, нѐ треба с њи̑м да спре̑жемо. Јаша Томић Шурјан Бока [1]
  3. Жарач води младу у клечећем или погуреном положају и виче куми: „Кумо, опрости, кумо, опрости!” а кума, ако је „уљава”, одговара: „Не опраштам”. [3] [1]
  4. Де̏да је би̏о пре̑ добри̏ји, а са̏д је стари̏ји па је ма̏ло ви̏ше за̏о, не̏ у̏љав него пр̏гав, то̏ пр̏гаво — па то је то̏, у̏љаво, пр̏гаво. Павлиш Товаришево Избиште [1]


Изведене речи:

  1. хуљаво [1]


Изрази:

  1. ˜ ко кера ("исто"). [1]
  2. ˜ ко вашка ("пргав"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 337. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 149.

Напомене[уреди]