утрина
утрина
Именица
[уреди]утрина, ж
Облици:
Значења:
- Општинско, сеоско земљиште које служи за испашу стоке; запуштено, необрађено земљиште. [1]
Примери:
- Сеоски пашњак око села је излаз или утрина ( — НК ЦЦ) [РСБ; СБан 382]. [2] [1]
- На̀ утрине су па̏сли. [3] Бока [1]
- Препу̏шту, и о̏ндак оте̏раду на у̏трине и одво̏ји сва̏ки сво̏је о̑вце. [4] [3] [5] Јасеново Товаришево Српски Крстур Ново Милошево Нови Бечеј Шурјан Неузина Томашевац Орловат Фаркаждин Чента Павлиш Сефкерин [1]
- Па и̏ма не̏ке у̏трине и око Та̏миша, ал ја̑ сам у Фо̀рштат, па ми та̑ бли́зо и та̏мо те̏рам и гу̏ске, и ћу̑рке, и па̏тке. Јаша Томић [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 187.
- ↑ 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 297. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 118, 119, 120.
- ↑ Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 159.