уто

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

уто

уто (српски, lat. uto)[уреди]

Прилог[уреди]

уто, прил.

Синоними:

  1. утим Суботица [1]



Референце[уреди]

  1. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]

Суфикс[уреди]

уто
утоа, утоб, утов, утог, утод, утођ, утое, утож, утоз, утои, утој, уток, утол, утољ, утом, утон, утоњ, утоо, утоп, утор, утос, утот, утоћ, утоу, утоф, утох, утоц, уточ, утоџ, утош

Префикс[уреди]

уто
ауто, буто, вуто, гуто, дуто, ђуто, еуто, жуто, зуто, иуто, јуто, куто, луто, љуто, муто, нуто, њуто, оуто, путо, руто, суто, туто, ћуто, ууто, футо, хуто, цуто, чуто, џуто, шуто