утор

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

утор

утор (српски, lat. utor)[уреди]

Именица[уреди]

утор, м

Значења:

  1. Урез, узани жлеб на крају ду̏ге у који се углављује дно или поклопац бурета, ведра и сл. [1]

Примери:

  1. Пѝнтер ни́је пѝнтер ако н[е] у̀ме да на̀ме̄сти ваља́но у̏торе; ко код Сте́је што је би́ло, па по̏лак ра̀кије исцу́рило. Јаша Томић [1]


Синоними:

  1. утуре [1]



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]

Суфикс[уреди]

утор
утора, уторб, уторв, уторг, уторд, уторђ, уторе, уторж, уторз, утори, уторј, уторк, уторл, уторљ, уторм, уторн, уторњ, уторо, уторп, уторр, уторс, уторт, уторћ, утору, уторф, уторх, уторц, уторч, уторџ, уторш

Префикс[уреди]

утор
аутор, бутор, вутор, гутор, дутор, ђутор, еутор, жутор, зутор, иутор, јутор, кутор, лутор, љутор, мутор, нутор, њутор, оутор, путор, рутор, сутор, тутор, ћутор, уутор, футор, хутор, цутор, чутор, џутор, шутор