устан

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

устан

устан (српски, lat. [[ustan {1}]])[уреди]

Именица[уреди]

устан, м

Значења:

  1. Разговорна, брбљива особа (обично дете). [1]

Примери:

  1. У̑стан ти је пусти, нико га надговорити. [2] [1]


Облици:

  1. у̑сно, у̑сна [1]

Значења:

  1. Који лепо говори, прича, добар говорник. [1]

Примери:

  1. Ала је то у̑стан човек! [2] [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 107.

Напомене[уреди]