Пређи на садржај

уговорџија

уговорџија

уговорџија (српски, lat. ugovordžija)[уреди]

Именица[уреди]

уговорџија, м

Облици:

  1. уговорџије [1]
  2. угово̀рџија Сефкерин [2] [1]
  3. угово̀рџија [1]

Примери:

  1. Све те ствари и стварчице [штафир] слажу у сандук који је на колима „уговорџија" и том приликом нарочито се води рачуна да тај сандук буде напуњен, а још је боље ако у њега све и не стане. [3] [1]
  2. Кад се већ мо̀ја дѐво̄јка ни́је сре̏тно у̏дала, ја̑ би о̀пет во̀лела да сва̏ка ма̏ти до̀чека угово̀рџије, да у̀да ће́рку и да све̏ би̏деду сре̏тне. Јаша Томић Бока [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 521.
  3. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 49.

Напомене[уреди]