у̑д

у̑д

у̑д (српски, lat. ȗd)[уреди]

Именица[уреди]

у̑д, м

Категорије: об.кол.


Облици:

  1. уд [1]

Примери:

  1. И̏ма сво̑ј у̑д ко̀ји се после опло́дње о̀ткине и тру̏т у̀гине. Нештин [1]
  2. Опло̏ди ма̏тицу у лете̏њу, трчу̑ тру̏тови, отки̏не му се у̑д и оста̏не у ма̏тици. [2] Бела Црква Дебељача Баваниште Ковин [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене[уреди]