кончић

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

кончић

кончић (српски, lat. končić)[уреди]

Именица[уреди]

кончић, м

Категорије: об.


Значења:

  1. Полни орган трута. [1]

Примери:

  1. Кад о̀плоди ма̏тицу, то̑ о̀стане од те̑ла њѐговог, то̑ че̏ле о̀чисте, то̑ је ко̀нчић бе̑ли. Дероње [1]
  2. Спари́вање у ле́ту... о̏нда ма̏тица ко̀нчић и̏ма. [2] Долово Светозар Милетић Пачир Суботица Фаркаждин Елемир Меленци Српска Црња [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]