у̏гар

у̏гар

у̏гар (српски, lat. ȕgar)[уреди]

Примери:

  1. У̏гар мо̑ра да сто̀ји, мо̑ра њи̏ва, о̏ћу да ка̑жем зѐмља да се о̀дма̄ра, а и ми̑ је зо̀то ма̑немо да по̏сле бо̏ље ро̏ди. [1] Бока Итебеј Јаша Томић Шурјан Неузина Вршац Иванда [2]


Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78.
  2. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]