ȕgar
ȕgar
ȕgar (српски, ћир. у̏гар)[уреди]
Примери:
- Ȕgar mȏra da stòji, mȏra njȉva, ȍću da kȃžem zèmlja da se òdmāra, a i mȋ je zòto mȃnemo da pȍsle bȍlje rȍdi. [1] Бока Итебеј Јаша Томић Шурјан Неузина Вршац Иванда [2]
Референце[уреди]
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78.
- ↑ Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.