у̀стајати
у̀стајати
Глагол
[уреди]Категорије: риб.
Облици:
Значења:
- Дизати се после спавања. [1]
- Заузети усправан, стојећи положај; дићи се на ноге (из седећег или лежећег положаја). [1]
- Дићи се после спавања. [1]
Примери:
- Ме̏тем па̀пуче ако у̀ста̄ју но̏ћу. Шимановци [1]
- А̏јде у̀ста̄јте, тре̏ба да ра̑дите! Лаћарак [1]
- За̏јутра у̀стаје̄мо у три̑. [2] Мартонош Српски Крстур [1]
- Па кад сам би́ла де́те, ни́сам та̀ко у̀стајала ра̏но. [3] Арадац Нови Сад Итебеј [1]
- Мо̏ј му̑ж у чѐтир са̑та ле̏ти у̀стајо и отва́ро ра́дњу док љу̑ди нѐ по̄ђу на пѝјаце, на по̀со̄. Сремска Каменица [1]
- А ја̑ кад сам ви̏дила да о̀ни нѐ дају да у̀стане са сто̀лице, ја̑ сам се о̏дма обнѐсвесла и ка̑жем њи̏ма: „Шта̏ ћете сас мо̀јим си̑ном?”. [4] Кумане [1]
- Мла̑да уста̏не, све̏кар пре̑ђе, све̏крва, пољу̑би у ру̑ку. Избиште [1]
- У̀јутру бу́дио нас је во̀јвода да у̀стане̄мо. [2] [3] Лаћарак Ђала Нови Кнежевац Падеј Меленци [1]
- У̀станемо ка̏д у јѐдан са̑т, кад у два̑, па ме̑симо. [2] [5] [4] Зрењанин Турија Нови Сад Ђала Нови Кнежевац Ново Милошево Арадац Фаркаждин [1]
- Кад сва̏не, у̀стане̄ се, а у̏вече се, кад се смр̏кне, ле̏гне̄ се. Елемир [1]
- Јо̏ш све̑т ни́је у̀сто. Шимановци [1]
- Љу̑ди у̀стану, ра̑не ко̀ње. Товаришево [1]
- Кад уста̏неш, пр̑вом у комши̏ју погле̏даш. [1]
- Па уста̏нем у̏век у пе̑т, по̏ла ше̑с. Избиште [1]
- Мо̏ј све̏кар у̏век је уста̏о пр̑ви. Вршац [1]
- Пр̑ви мо̏ра да ура̏ниш, да уста̏неш. Павлиш [1]
- Сом иде у октобру да спава, у марту устаје. [6] Бездан [1]
- Ова година је изнимна, рано је почело лепо време, па можда је [сом] и пре усто. [6] Мол [1]
Изрази:
- устати ко вештац ("веома рано устати, поранити"; "Нѐдељом ја̑ нѐ ра̄дим ни̏шта, ал кад Ми́ла у̀стане ко ве́штац, мо̑ра да у̀станем и ја̑"). Јаша Томић Сомбор Бока [1]
- устати трћка ("исто"; "Шта си усто трћка"). Ново Милошево [1]
- устати на леву ногу ("бити цео дан нерасположен, мрзовољан"). Сомбор Ново Милошево Вршац [1]
- Крава легне на крајцару, аустане на динар ("неочекивано постати богат"). [1]
- Ко да је из гро́бауста̑в ("лоше изгледати"). Вршац [1]
- устати ко ве̏штица ("исто"). Сомбор [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 120. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163.
- ↑ 4,0 4,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31.
- ↑ 6,0 6,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.