ùstajati

ùstajati

ùstajati (srpski, lat. ùstajati)

Glagol

ùstajati, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: rib.

Oblici:

ustajati ^[1]

Značenja:

Dizati se posle spavanja. ^[1]
Zauzeti uspravan, stojeći položaj; dići se na noge (iz sedećeg ili ležećeg položaja). ^[1]
Dići se posle spavanja. ^[1]

Primeri:

Mȅtem pàpuče ako ùstāju nȍću. Šimanovci ^[1]
Ȁjde ùstājte, trȅba da rȃdite! Laćarak ^[1]
Zȁjutra ùstajēmo u trȋ. ^[2] Martonoš Srpski Krstur ^[1]
Pa kad sam bíla déte, nísam tàko ùstajala rȁno. ^[3] Aradac Novi Sad Itebej ^[1]
Mȍj mȗž u čѐtir sȃta lȅti ùstajo i otváro rádnju dok ljȗdi nѐ pōđu na pѝjace, na pòsō. Sremska Kamenica ^[1]
A jȃ kad sam vȉdila da òni nѐ daju da ùstane sa stòlice, jȃ sam se ȍdma obnѐsvesla i kȃžem njȉma: „Štȁ ćete sas mòjim sȋnom?”. ^[4] Kumane ^[1]
Mlȃda ustȁne, svȅkar prȇđe, svȅkrva, poljȗbi u rȗku. Izbište ^[1]
Ùjutru búdio nas je vòjvoda da ùstanēmo. ^[2] ^[3] Laćarak Đala Novi Kneževac Padej Melenci ^[1]
Ùstanemo kȁd u jѐdan sȃt, kad u dvȃ, pa mȇsimo. ^[2] ^[5] ^[4] Zrenjanin Turija Novi Sad Đala Novi Kneževac Novo Miloševo Aradac Farkaždin ^[1]
Kad svȁne, ùstanē se, a ȕveče se, kad se smȑkne, lȅgnē se. Elemir ^[1]
Jȍš svȇt níje ùsto. Šimanovci ^[1]
Ljȗdi ùstanu, rȃne kònje. Tovariševo ^[1]
Kad ustȁneš, pȓvom u komšȉju poglȅdaš. ^[1]
Pa ustȁnem ȕvek u pȇt, pȍla šȇs. Izbište ^[1]
Mȍj svȅkar ȕvek je ustȁo pȓvi. Vršac ^[1]
Pȓvi mȍra da urȁniš, da ustȁneš. Pavliš ^[1]
Som ide u oktobru da spava, u martu ustaje. ^[6] Bezdan ^[1]
Ova godina je iznimna, rano je počelo lepo vreme, pa možda je [som] i pre usto. ^[6] Mol ^[1]

Sinonimi:

krenuti ^[1]

Izrazi:

ustati ko veštac ("veoma rano ustati, poraniti"; "Nѐdeljom jȃ nѐ rādim nȉšta, al kad Míla ùstane ko véštac, mȏra da ùstanem i jȃ"). Jaša Tomić Sombor Boka ^[1]
ustati trćka ("isto"; "Šta si usto trćka"). Novo Miloševo ^[1]
ustati na levu nogu ("biti ceo dan neraspoložen, mrzovoljan"). Sombor Novo Miloševo Vršac ^[1]
Krava legne na krajcaru, austane na dinar ("neočekivano postati bogat"). ^[1]
Ko da je iz gróbaustȃv ("loše izgledati"). Vršac ^[1]
ustati ko vȅštica ("isto"). Sombor ^[1]

Reference

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 ^1,27 ^1,28 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 120. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem
↑ ^3,0 ^3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 163.
↑ ^4,0 ^4,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 136. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 31.
↑ ^6,0 ^6,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.

Napomene

[Речник_српских_говора_Војводине,_измењено_и_допуњено_издање_у_4_тома-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 ^1,27 ^1,28 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Павле_Ивић—Жарко_Бошњаковић—Гордана_Драгин,_Банатски_говори_шумадијско-војвођанског_дијалекта._Прва_књига:_Увод_и_фонетизам.-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 120. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem

[Павле_Ивић—Жарко_Бошњаковић—Гордана_Драгин,_Банатски_говори_шумадијско-војвођанског_дијалекта.-3] 3,0 ^3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 163.

[Невенка_Секулић,_Збирка_дијалекатских_текстова_из_Војводине.-4] 4,0 ^4,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 136. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem

[Иван_Поповић,_Говор_Госпођинаца_у_светлости_бачких_говора_као_целине.-5] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 31.

[Велимир_Михајловић—Гордана_Вуковић,_Српскохрватска_лексика_рибарства.-6] 6,0 ^6,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]