у̀ко̄чен

у̀ко̄чен

укочен (српски, lat. ukočen)[уреди]

Категорије: трп.


Облици:

  1. , [1]

Значења:

  1. Који не може да се помери; крут, укрућен. [1]

Примери:

  1. Пе̏рем, ал нѐ могу да пре́дем, нѐ могу та̀ко да одва̑јам ру̑ку од мѐне, заш мѐне је као ру́ка у̀ко̄чена. [2] [3] Зрењанин Ново Милошево Бока [1]


Изрази:

  1. ˜ ко ауфингер. — Уко́чио се ко а̀уфингер ("Уко́чио се ко а̀уфингер"). Мол [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 153.

Напомене[уреди]