тутња

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

тутња

тутња (српски, lat. tutnja)[уреди]

Именица[уреди]

тутња, ж

Значења:

  1. Снажан звук који настаје од мотора у раду, клопарања точкова и сл. [1]

Примери:

  1. И, међу̀тӣм, ја̑ до̑ђем у̀ собу код Жи́ве и њѐму ка̑жем да су про̀шли а̏фтови и ку̀да ѝду. И о̏дем ја̑ у ба̑шћу и чу̏јем ја̑ ту̀тњу. Кад ја̑ иза́ђе у дво̏рӣште из ба̑шће, ја̏ ви̏дим чѐтир а̏фта у̀ наше дво̏ри̏ште. [2] Кумане [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136.

Напомене[уреди]