ту́љак

ту́љак

ту́љак (српски, lat. túljak)[уреди]

Именица[уреди]

ту́љак, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. туљак, ту́љка [1]
  2. туљак, ту́лка, -љка [1]
  3. туљак [1]

Значења:

  1. Метална кратка цев у главчини колског точка. [2] [3] Јамена Вашица Моровић Гибарац Сремска Рача Беркасово Бачинци Сот Ердевик Мартинци Сусек Лежимир Лаћарак Свилош Сремска Митровица Черевић Кленак Вогањ Врдник Јарак Јазак Хртковци Платичево Грабовци Сремска Каменица Крушедол Огар Марадик Прхово Голубинци Карловчић Купиново Војка Нови Сланкамен Бољевци Сурчин Батајница Белегиш Суботица Пачир Сомбор Сивац Кула Чуруг Равно Село Вајска Госпођинци Ченеј Жабаљ Каћ Руменка Бачка Паланка Бегеч Тител Ђала Тараш Бела Црква[1]
  2. Део вретена преслице. [1]
  3. Дрвени калуп за обликовање шубара. Мол[1]
  4. Мало, неразвијено дете или одрасла особа. [1]

Примери:

  1. Та̑ј тру́љак пра̏ви ко̀ва̄ч од гво̑жђа и о̏нда се то̑ ме̏ће у то̀чак да се не̏ би др̏во по̀јело. О̑н је набѝјен у гла̑ву то̀чка и о̑н мо̑ра за̏једно да се о̀кре̄ће са то̀чко̄м, а и̏ма — де̏си се па се ра̀сӯши или је ла̏бав, о̏нда је го̀тов то̀чак, ра̀спада се. [2] Змајево Турија Дероње Деспотово Српски Крстур Кикинда [1]
  2. Испао ми је туљак у вретену од преслице. Бегеч [1]
  3. Мали је набијен, прави је туљак. [3] Нови Сад Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. 3,0 3,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене[уреди]