тре́бити

тре́бити

тре́бити (српски, lat. trébiti)[уреди]

Глагол[уреди]

тре́бити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. тре̑бим, требити [1]

Значења:

  1. Чистити, одвајати оно што је нечисто, покварено, штетно. [1]
  2. Бискати се. [1]

Примери:

  1. Ѝмала ја̑ лу̏ка цр̑на, па ту̑ у̏век ме̏тем у̀ та̄ј ко̏нк, па сѐдӣм, па тре̑бим. Дероње [1]
  2. Ето, требим пасуљ, ћу да га кувам. Јасеново Каћ Кикинда Ново Милошево Црвена Црква Ловра Деска Иванда [1]
  3. Се̏ме тре̑биш, а љу̏ску мо̑раш ољу́штити са но́жем. Суботица [1]
  4. Ба̏ба се̏дне на̀ улицу и тре̑би па̀сӯљ це̏о да̑н. [2] Жабаљ [1]
  5. Данас ће да требимо тај пасуљ што смо јуче брали. [2] Јасеново Чуруг Каћ Мошорин Тител [1]
  6. О̏ма смо се тре́били од у̀шӣју. [3] Елемир Ново Милошево Иванда [1]


Изведене речи:

  1. се [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 247.

Напомене[уреди]