тр̑н

тр̑н

тр̑н (српски, lat. tȓn)[уреди]

Именица[уреди]

тр̑н, м

Именица[уреди]

тр̑н, м

Именица[уреди]

тр̑н, м

Категорије: бот.


Облици:

  1. трн [1]

Значења:

  1. Ononis spinosa. [1]
  2. Као део ботаничких назива. [1]
  3. Crataegus oxyacantha. Ловра[1]
  4. Onopordon acanthium. [1]
  5. Ononis spinosa. [2] Нештин[1]
  6. Трновита биљка. [1]

Примери:

  1. Ко̀ко̄шке дѝвије су жу́те, о̀не лѐжу у̏ трску, у̀ трње. [3] [4] [5] Ново Милошево Сивац Итебеј Јасеново [1]
  2. Бѝла је ту̏ још и не̏ка бра́на — не̏ки су пра̏вили од тр̑ња, а не̏ки од мета́ла. Бачинци [1]
  3. Трњине имају много трња. Бегеч [1]
  4. То̑ лѝлаво цвѐта, а то̑ ѝма бо́дље кот сва̏ког ли̑ста, па нѐ сме̄ш, убо̀де ко ѝгла. То̑ је зе́чији тр̑н. Ве̏лико до̏ста нара́сте, нѐ сме зе̑ц про́ћи сва̏ки, убо̀стӣ се. Зе́чији трн, ко и̏гле ѝма, та̀ко ду̏гачко, ну̀[з] сваки ли̑ст ѝма ко и̏гле шѝљасто. [2] Бачка Паланка Дероње Деспотово Силбаш Товаришево Обреж [1]
  5. Ми̑ га зове́мо магарѐћији тр̑н, то̑ црвѐно цва̀тӣ. О̑н ѝма̄ о̀ну си̏тну бо́дљу, а нара́сте ѝ о̄н ве̏лики, ра̀шӣри се на до̀бро̄ј зѐмљи. Та̑ј магарѐћији тр̑н што га ми̑ зове́мо, црвѐно цва̀тӣ. Црвѐно цва̀тӣ и про̀сипа о̀ну, ко го̏д о̀вӯ па̏учину, шта̀ ли је, про̀сипа, зна̑ш. Бо̀де, о̑н са̏в бо̀де. А за̀то̄ га ка̑жу да зо̀ву, ба̏ш су га за̀то̄ ко̀д на̄с на̏зва̄ли магарѐћији тр̑н што, ми̑ смо чу́вали о̑вце, па ма̀гарац о̏де, па то̑ ни̏ко нѐ једе, а о̑н одгри́зе, о̏нда су га по̀ то̄м на̏зва̄ли магарѐћији тр̑н. [2] Дероње [1]
  6. Тр̀њина, то̏ је и̏сто тр̑н. Ра́сте та̀ко, и̏ма бо́дљицу, као сѝтнија тре̏шња. То̏ о̏нда и̏сто кад до̑ђе је̏се̄н, кад је у̀вати мра̏з, за̀метне, мо̏ш је̏сти. [6] Буковац [1]


Изведене речи:

  1. тр̑ње [1]


Синоними:

  1. трњина [6] [7] Буковац Ковиљ [1]


Изрази:

  1. Забадати се котрн у здраву ногу ("стварати тешкоће без потребе"; "Забада се ко трн у здраву ногу"). Јасеново [1]
  2. провести се ко бос потрњу ("лоше проћи"; "Прово се ко бос по трњу"). Јасеново Вршац [1]
  3. седети ко натрње ("бити у стању неизвесности"; "Седим ко на трње"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
  4. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 34.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 84.
  6. ↑ 6,0 6,1 Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  7. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=тр̑н&oldid=219296”