ти̏ца
ти̏ца
ти̏ца (српски, lat. tȉca)[уреди]
Именица[уреди]
ти̏ца, ж
Именица[уреди]
ти̏ца, ж
Категорије: зоол.
Облици:
Значења:
- Птица којој је рит природно станиште. [1]
Примери:
- И̏ма у ри́ту не̏ка ти̏ца, е́ја се зо̀ве. [2] [3] [4] Ковиљ Черевић Госпођинци Нови Сад Итебеј Меленци Фаркаждин Избиште Сефкерин Јасеново [1]
- Су̑нце кад си̑не, а ти̏це пе̏вају. Добринци [1]
- А до̏к не̑ма ри̏бе, не̑ма ни ба̑рски ти̑ца. [4] Ковиљ [1]
- О Бо̀жићу ко̀д на̄с пра̏вимо ве̏лики ко̀ла̄ч, па ка̑жемо — ки̏ћени ко̀ла̄ч. То̏ на̀правимо ти̏це, бо̀жију ру̑ку, ружѝцу, бу̏ре и кла̑с. Бата [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 357.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 105, 156.
- ↑ 4,0 4,1 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).