теочар
теочар
теочар (српски, lat. teočar)[уреди]
Именица[уреди]
теочар, м
Облици:
Значења:
- Чувар сеоске телади у пољу. [1]
Примери:
- Теочар је свакодневно заилазио по селу скупљајући теоце и истеривао их на пашњак иза села. [2] [3] Ново Милошево Госпођинци Нови Кнежевац Кумане Орловат [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 274.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 72, 137.