те̏глити

те̏глити

те̏глити (српски, lat. tȅgliti)[уреди]

Глагол[уреди]

те̏глити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. теглити, , [1]
  2. теглити, те̏глим се [1]
  3. теглити, -им [1]

Значења:

  1. Вући кола у запрези (о запрежној марви). [1]
  2. Преносити терет вукући га за собом по земљи или носећи на себи. [1]
  3. Истезањем, развлачењем чинити дужим, ширим (о текстилу, одећи и сл.). [1]
  4. Врста колача од растезаног теста са различитим надевима. [1]
  5. Ковањем дужити материјал. [1]
  6. Вући, нагињати на неку страну, у неком смеру. [1]
  7. Истезати се, протезати се. [1]
  8. Споро се кретати, споро радити, одуговлачити. [1]

Примери:

  1. Пр̑во ѝстеглиш на сто̀лицу или по̏д ноге, ме̏теш по̏д ноге и та̀ко ѝстеглиш, о̏ндак је те̏глиш на ме̑нгела̄ма. Ковиљ [1]
  2. О̏нда и[х] ква̏си. О̏нда ко̀рито, во̀де, ква̏си, па у̀вӣја, па прено̀ћи, о̏нда и[х] те̏гли и у̀вӣја и кад на̀ тим о̀чисти, о̏нда је ко̏жа го̀това. [1]
  3. Немој да теглиш тај сведер. [2] [3] Ченеј Бегеч Ново Милошево [1]
  4. Не̏ко је те̏глио [погачу]. Избиште [1]
  5. Те̑сто се сла̏тко заме̑си, па о̏ндак се ма̏ло одмо̏ри, па се те̏гли. Банатска Паланка Ново Милошево Томашевац [1]
  6. Ле̑по се та̀ко за̀ме̄си, па се те̏гли, па се су̑ши. Арадац [1]
  7. Кад смо те̏глили пре̏: сас ја̏букама, са си̏ром, зи̑ми зуле̏ч и̏ма. Вршац [1]
  8. На̑јобѝчнији кола́чи, у̏кисело те̑сто, не̏ знам, те̏гљене гѝбанице с лу̀дајом и то̑ је би́ло на̏ше. [4] Арадац Житиште [1]
  9. Него о̏нда мо̑раш о̀бично да те̏глиш, ми̑ ка̑жемо да шпе̑нгујемо, да се шпе̑нгује, и о̏нда га ѝстеглиш ко̏лко ти тре̏ба на гла̀вчину да на̏бијеш. Ковиљ [1]
  10. Ши̏не до̏бијемо у пра̏вом де̑лу, на то̀чкове др̀вене смота́во сам и ру̏чно и ва́рио сам на пре́клоп, и о̏нда о̏бавезно ту̑ бу̏де не̏што кра̏ћа, о̏нда ми̑ њу̑ по̏сле штре̏кује̄мо — те̏глимо. [1]
  11. Има јѐдну про̏мену [гвожђе], нѐ може да поднѐсе то̑ те̏глење ко̏лко га у̀дараш и о̏нда о̑н на̏траг нѐ мож да се вра̑ти. Ковиљ [1]
  12. По цели дан теглим а увече од умора не могу да заспим. [2] Ченеј Ново Милошево Иванда [1]
  13. Моја деца се увек тегле кад устану. Бегеч [1]
  14. Чим устане, се тегли колко је велик. [2] Ченеј Ново Милошево Иванда [1]
  15. Спа́вау ду̏же за̏јутра, па ако и[х] о̀тац ви̑че, о̀ни се те̏глу, ма̏ло се ср̑ду. Томашевац [1]
  16. Пожури мало, шта се ваздан теглиш! Иванда Кикинда [1]
  17. Да ниси се теглила толико, могли смо сву њиву да свршимо. [2] Ченеј [1]


Изведене речи:

  1. те̏гљен [1]
  2. тегљено [1]
  3. те̏глење [1]
  4. те̏глити се [1]


Изрази:

  1. Теглити се ко резанице ("споро, лењо ходати"; "Је л ви̏диш ко̀је̄ је вре́ме, по̀со че̏ка, а ти̑ се ту̑ те̏глиш ко реза́нице"). Јаша Томић [1]
  2. теглити се ко тесто ("добро се развлачити"). [1]
  3. теглити се ко црево ("споро, лењо ходати"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 394.

Напомене[уреди]