та̑л

та̑л

та̑л (српски, lat. tȃl)[уреди]

Именица[уреди]

та̑л, м

Категорије: риб.


Облици:

  1. тал [1]

Значења:

  1. Задњи, ужи део вршке. [1]
  2. Предњи, већи закошак на вршки, бубњу. [2] Сремски Карловци Нови Сад[1]
  3. Део, удео у некој имовини, део наслеђа. [1]
  4. Преграда у тиквари. [2] Сремски Карловци[1]

Примери:

  1. За мо̑г ве̑ка ја ни́сам ни тре̏ћи та̑л спа́во под ду̀шек, у кревѐту, нег по по̏љу, по ри́ту: на зѐмљи и у сне́гу. [3] Зрењанин [1]
  2. Мло̏го је та́ли. [4] Итебеј [1]
  3. То̑ се пра̏ви од два̑ та̑ла во̀де и јѐдно̄г та̑ла сѝрћета. Пачир [1]
  4. Ту̑ су вѐћим та̑лом Рва́ти. [5] [4] [6] Перлез Змајево Остојићево Каћ Кикинда Вршац Јасеново Црвена Црква Калаз [1]
  5. Вршка... има пет обручи... Једно се зове предњи тал, једно задњи. Два дела има. [2] Нови Сад [1]
  6. А̀ла̄т му је ту̑ ди̏ ра̑ди а ри̏ба му је у пре̏дњем та́лу, и ту̑ ри̏ба мо̏же да сто̏ји ако тре̏ба у во̀ди, а о̀ва̄мо му је су́во у ча́мцу. [7] Ковиљ [1]
  7. Колѝки је мо̑ј та̑л о̀д куће̄? Суботица [1]
  8. О̀ни су до̏били два̏ та̑ла, ја̏ сам јѐдан та̑л. Војка [1]
  9. До̏бӣла је у̏ та̄л два̑ ла́нца зѐмље. Пачир [1]
  10. Ја мој тал земље дам сину. [8] [9] Ченеј Черевић Ђала Банатско Аранђелово Нови Бечеј Црвена Црква Деска Иванда [1]
  11. Про̀дам мо̏ј та̑о. Шимановци [1]
  12. Добио је на име тала два ланца земље. Бегеч [1]
  13. Јѐдну дѐво̄јку и̏мам, не̑ да жа̏лим, да̏ћу та̑ла ко̀лко би̏дем ску̏пио само да би̏де сре̏тна и да и̏ма. Бока [1]
  14. Он сирома, она опет није имала тала, па су се патили. [9] Ченеј Черевић Змајево Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Јаша Томић Вршац Црвена Црква Иванда [1]
  15. Богата девојка, носи велики тал. Јасеново [1]


Синоними:

  1. део [1]
  2. гебир [1]
  3. мираз [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 150.
  4. ↑ 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 20. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 335.
  6. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 143.
  7. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  8. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 66.
  9. ↑ 9,0 9,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=та̑л&oldid=209093”