та̀љиге
та̀љиге
та̀љиге (српски, lat. tàljige)[уреди]
Значења:
- Лака запрежна кола (која обично вуче један коњ и служе за превоз лакшег терета). Беркасово Црвена Црква[1]
Примери:
- У̀ватићу ко̀билу у та̀љиге. Шимановци [1]
- И̏ди ми упре́гни Со̏кола у та̀љиге да донесе́мо чолома́де, не̑ д[а] ѝдем кад се смр̏кне. Јаша Томић [1]
- Ѝшло се ви̏ше пѐшке нег на та̀љига. Нови Сад [1]
- То̑ је изгле́дало са фе́дерима, сли̏чно та̀љигама, не̏што ма̏ло ѝзме̄њено, а та̀љиге су би́ле у̀ма̄њена ко̏ла, за јѐдног ко̀ња. [2] [3] [4] [5] Перлез Јамена Вашица Сремска Рача Ердевик Мартинци Сусек Лаћарак Лежимир Свилош Сремска Митровица Черевић Кленак Вогањ Јазак Хртковци Врдник Сремска Каменица Огар Крушедол Чортановци Бешка Крчедин Бољевци Нови Сланкамен Батајница Белегиш Сомбор Каћ Бачка Паланка Бегеч Кикинда Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Шурјан Арадац Бока Неузина Конак Ботош Велики Гај Орловат Добрица Маргита Фаркаждин Велико Средиште Иланџа Чента Алибунар Црепаја Сефкерин Долово Панчево Делиблато Баваниште Ковин Помаз Иванда [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113, 114.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 62, 67, 130, 298.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 340.