сујета
сујета
сујета (српски, lat. sujeta)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | сујета | сујете |
Генитив | сујете | сујета |
Датив | сујети | сујетама |
Акузатив | сујету | сујете |
Вокатив | сујето | сујете |
Инструментал | сујетом | сујетама |
Локатив | сујети | сујетама |
Именица
сујета, ж
Слогови: су-је-та, мн. су-је-те
Значења:
- [1.] Сујета је особина некога да истиче своју личност, да се отима за славом и почастима, таштина, славољубље. [1]
Порекло:
- [1.1.] из праславенског:
Синоними:
- [1.1.] сујетност, самољубље, нарцисоидност, самодопадљивост, хвалисвост самодопадљивост, самољубље, нарцисоидност, хвалисвост [2]
Примери:
- [1.1.]
Асоцијације:
- [1.1.] надменост, уображеност [2]
Изведене речи:
- [1.1.] [[]]
Референце
- ↑ vokabular.org
- ↑ 2,0 2,1 Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1. (COBISS)
Сродни чланци са Википедије:
- [1] сујета