су̑д

су̑д

су̑д (српски, lat. [[sȗd {2}]])[уреди]

Именица[уреди]

су̑д, м

Примери:

  1. Дај неки суд да преватимо крв. [1] [2] [3] [4] [5] Јасеново Лаћарак Свилош Врдник Сремска Каменица Прхово Стари Бановци Пачир Бачко Градиште Деспотово Змајево Товаришево Госпођинци Бегеч Ковиљ Гардиновци Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Житиште Елемир Зрењанин Арадац Конак Велики Гај Перлез Фаркаждин Сакуле Велико Средиште Вршац Избиште Делиблато Помаз Деска [6]
  2. Па̏зи да ко̀мшиница кад истре́се, да ти не о̀брише су̑д, о̏нда не̑ће нам се сви̑ње го̀јити, нек та̀ка̄в ма́стан вра̑ти су̑д. Кула [6]
  3. Од лонча́ра, та̏мо је би̏о до̏ле ло̀нча̄р, и ку́пили су су̏дове за ку̏вати. Нови Сад [6]
  4. Жѐне су ку̏вале пѐкмез већѝно̄м у су̑ђу. [1] [7] Буковац Нови Сад Деска [6]


Изведене речи:

  1. су̑ђе [6]


Изрази:

  1. ГДс 59] [6]
  2. ГБњ 46 [6]
  3. мн су̑ди. — И̏ма Лукѝја̄н ста̑ри су́да. О̑н то̑ ку̏пи та̀мо за ту̀ристе ("И̏ма Лукѝја̄н ста̑ри су́д"). Бођани Бољевци Суботица Мол Србобран Лалић Змајево Товаришево Ђала Банатско Аранђелово Српска Црња Башаид Батања Деска Сенпетер [6]
  4. [6]
  5. Бан [6]
  6. Испаштатисудове ("искувавати судове"; "Теодорова или Чиста недеља је прва недеља пост"). [6]

Именица[уреди]

су̑д, м

Значења:

  1. Орган којем је дужност решавање грађанских спорова, преступа и кривичних дела. [6]
  2. Зграда у којој се налази таква установа. [6]

Примери:

  1. Кад се сва̏ђу, ја и[х] ѝзмӣрим; ако не́ћеду да се ѝзмӣру, о̏нда ѝду ве̏ћем су́ду. [2] Ново Милошево Јасеново Деска Златица [6]


Изрази:

  1. Ићисудом ("водити судску парницу"; "Ми идемо судом"). Деска [6]

Значења:

  1. Орган којем је дужност решавање грађанских спорова, преступа и кривичних дела. [6]

Примери:

  1. Кад се сва̏ђу, ја и[х] ѝзмӣрим; ако не́ћеду да се ѝзмӣру, о̏нда ѝду ве̏ћем су́ду. [2] Ново Милошево Јасеново Деска Златица [6]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  2. 2,0 2,1 2,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 157. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 97.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 114.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 14.
  6. 6,00 6,01 6,02 6,03 6,04 6,05 6,06 6,07 6,08 6,09 6,10 6,11 6,12 6,13 6,14 6,15 6,16 6,17 6,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59.
  8. Јован Живојновић, Кроз јужни Банат (путничке белешке и размишљања). — ЛМС, 255, 1909, 37—64, стр. 57.

Напомене[уреди]