стро̏г

стро̏г

стро̏г (српски, lat. strȍg)[уреди]

Прилог[уреди]

стро̏г, прил.

Категорије: одр. вид.


Облици:

  1. , строг, [1]

Значења:

  1. Који је непопустљив у својим захтевима, који тражи тачно извршавање обавеза. [1]

Примери:

  1. У̀читељи су би́ли стро̏ги, мо́рало се слу̏шати и у̀чило̄ се, па ѝшло̄ се у̀ цркву, о̏бавезно као и у̀ школу. Товаришево [1]
  2. Та̀ко су љу̑ди би́ли стро̏ги и ни́су ми да́вали да ѝдем ди сам те̏ла и ди сам во̀лела. [2] [3] Зрењанин Српски Крстур Житиште [1]
  3. Та̏ј мо̏ј те́ча би̏о стро̏ги ја̑ко чо̀век, мр̏гудаст. Сремска Каменица [1]
  4. Зо̀то ка̑жем: тре̏ба ро̀дитељи стро̀гӣје да др̀жу. [4] Зрењанин [1]


Изведене речи:

  1. стро̏ги [1]
  2. стро̏го [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 129, 322.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 154.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 156.

Напомене[уреди]