сто̑
сто̑
сто̑ (српски, lat. stȏ)[уреди]
Именица[уреди]
сто̑, м
Значења:
- Висок четвороугли део намештаја који у цркви стоји посред олтара. [1]
- Посебно место у цркви где верници стоје или седе. [1]
Примери:
- О̏ндак мо̑ј бра̏т ѝде па донѐсе пече́ње и ме̏те на сто̑, а о̀тац, о̑н че́сницу де̑ли. [2] [3] [4] [5] Арадац Врдник Буковац Мартонош Сента Мол Бачко Петрово Село Сивац Бечеј Србобран Бачко Градиште Деспотово Ђурђево Гардиновци Бочар Ново Милошево Нови Бечеј Арадац Перлез Фаркаждин Сакуле Црепаја Деска [1]
- И̏наче у посластѝча̄рницу, па по чѐтр-пе̏т сто̀ло̄ва се са̀стави — а ту̑ се сѐди, ту̑ се при̑ча. Жабаљ [1]
- Кад се по̀седа за сто̑, код свѐкра, о̏нда се за̀ӣђе тањи́ром и по̀купи на̀ супу — ко̏лко је ко̏ мо̏го да̏ти. Сомбор [1]
- Ме̏те сто̑, сто̑ сто̀ји насре̏[д] цр̑кве, кад о̀ни до̑ђу — пр̑во о̏ду прид о̀лта̄р, чѝта̄ њим, прѝче̄сти и[х] и о̏туд довѐде о̀ва̄мо за сто̑. Ђала [1]
Изрази:
- Во̀дити во̀ла окосто̀ла ("чинити некога смешним, правити будалу од некога"). [1]
- о̀дре̄ши њим ру̑ке, љу̑бу се, и не̏ко ша̏пуће: „Во̏ди во̀ла око сто̀ла” Ђала [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 98.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 84.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.