stȏ
stȏ
stȏ (srpski, lat. stȏ)[uredi]
Imenica[uredi]
stȏ, m
Značenja:
- Visok četvorougli deo nameštaja koji u crkvi stoji posred oltara. [1]
- Posebno mesto u crkvi gde vernici stoje ili sede. [1]
Primeri:
- Ȍndak mȏj brȁt ѝde pa donѐse pečénje i mȅte na stȏ, a òtac, ȏn čésnicu dȇli. [2] [3] [4] [5] Aradac Vrdnik Bukovac Martonoš Senta Mol Bačko Petrovo Selo Sivac Bečej Srbobran Bačko Gradište Despotovo Đurđevo Gardinovci Bočar Novo Miloševo Novi Bečej Aradac Perlez Farkaždin Sakule Crepaja Deska [1]
- Ȉnače u poslastѝčārnicu, pa po čѐtr-pȅt stòlōva se sàstavi — a tȗ se sѐdi, tȗ se prȋča. Žabalj [1]
- Kad se pòseda za stȏ, kod svѐkra, ȍnda se zàӣđe tanjírom i pòkupi nà supu — kȍlko je kȍ mȍgo dȁti. Sombor [1]
- Mȅte stȏ, stȏ stòji nasrȅ[d] cȓkve, kad òni dȏđu — pȓvo ȍdu prid òltār, čѝtā njim, prѝčēsti i[h] i ȍtud dovѐde òvāmo za stȏ. Đala [1]
Izrazi:
- Vòditi vòla okostòla ("činiti nekoga smešnim, praviti budalu od nekoga"). [1]
- òdrēši njim rȗke, ljȗbu se, i nȅko šȁpuće: „Vȍdi vòla oko stòla” Đala [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 14, 98.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 82, 84.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 55.