Пређи на садржај

спо̑ран

спо̑ран

спо̑ран (српски, lat. spȏran)

[уреди]

Прилог

[уреди]

Прилог

[уреди]

спо̑ран, прил.

Облици:

  1. -рно, споран, -рна [1]

Значења:

  1. Спор, полаган. Ново Милошево[1]
  2. На спор начин, лагано. [1]
  3. Монотоно, једнолично. [1]

Примери:

  1. То̑ ѝде спо̑рно. Бока [1]
  2. Кад ми̑ та̏мо на̏поље бе̏ремо о̀љӯштено, то̑ је спо̀рнӣје, а у̀ љуске то̑ ѝде бр̏зо; о̏нда донесе́мо у̀ љуске па ба̑цамо на јѐдну го̀милу у дво̏риште. [2] Јаша Томић [1]
  3. Си̏тан штоф па спо̑рно ѝде. Итебеј [1]
  4. Та ру́жила ме све̏крова ко̀лко пу́ти, ал ја̑ та̀ко фу̀ртум се́чем те̑сто, јел ми је спо̑рно с мо́длама. Јаша Томић [1]


Изведене речи:

  1. спо̑рно [1]


Синоними:

  1. споро [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164.

Напомене

[уреди]