Pređi na sadržaj

spȏran

spȏran

spȏran (srpski, lat. spȏran)

[uredi]

Prilog

[uredi]

Prilog

[uredi]

spȏran, pril.

Oblici:

  1. -rno, sporan, -rna [1]

Značenja:

  1. Spor, polagan. Novo Miloševo[1]
  2. Na spor način, lagano. [1]
  3. Monotono, jednolično. [1]

Primeri:

  1. Tȏ ѝde spȏrno. Boka [1]
  2. Kad mȋ tȁmo nȁpolje bȅremo òljӯšteno, tȏ je spòrnӣje, a ù ljuske tȏ ѝde bȑzo; ȍnda donesémo ù ljuske pa bȃcamo na jѐdnu gòmilu u dvȍrište. [2] Jaša Tomić [1]
  3. Sȉtan štof pa spȏrno ѝde. Itebej [1]
  4. Ta rúžila me svȅkrova kòlko púti, al jȃ tàko fùrtum séčem tȇsto, jel mi je spȏrno s módlama. Jaša Tomić [1]


Izvedene reči:

  1. spȏrno [1]


Sinonimi:

  1. sporo [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 164.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=спо̑ран&oldid=239695”