спаија

спаија

спаија (српски, lat. spaija)[уреди]

Именица[уреди]

спаија, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. спа̀ија, спа̏ија [1]

Значења:

  1. Велепоседник, власник великих комплекса обрадиве земље. Иђош[1]
  2. Човек који живи луксузно, на високој нози. [1]

Примери:

  1. То̏ би̏о јѐда̄н спаија, ју̏, ју̏. Обзир [1]
  2. Та̏мо је би̏о један спа̀ија, па је о̑н про̏до има́ње па је ѝшо за Ѐнгле̄ску. [2] Ловра Нови Кнежевац Санад Падеј Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Житиште Елемир Јаша Томић Зрењанин Бока Велики Гај Томашевац Фаркаждин Иланџа Сенпетер [1]
  3. Спа̀ије би́ле бо̀гате — Де̏да ми при̏чо ова̀ко: На ра̏боту смо би́ли код спа̀ије да ра̑димо, у шу̏му. [3] Стапар [1]
  4. Спа̏ија пи̑та: „Ко̏лко је?". [4] Кикинда [1]
  5. Спа̀ие су о̀не бѝле, ѝмале су ве̏лико има́ње. Мокрин [1]
  6. Како да ни́сам ку̀бурила; сара́нила сам си̑на и о̀стала да ра̑дим, а ди̏ дру̏где нег код спа̀јије, па сам е̏то до̀чекала та̀ко и ста̏рос. [5] Неузина Јаша Томић Шурјан Бока Ченеј Иванда [1]
  7. Неће наш спајија да шпара, само троши. [5] Ченеј Иванда [1]
  8. До̑ђеду спа̀иине ће́рке. Велики Гај [1]


Изведене речи:

  1. спа̀иин [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 120, 131.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 240.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  5. 5,0 5,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]