спаилук

спаилук

спаилук (српски, lat. spailuk)[уреди]

Именица[уреди]

спаилук, м

Значења:

  1. Спахијин посед. [1]

Примери:

  1. Од о̏пштине ка[д] до̑ђеш до спаѝлука (ту̑ је спаѝлук би̏јо; вѐлики мага̀зӣн, прико пу́та ка̀штӣљ — ку̏ћа спа̀ӣнска; ту̑ су дѐца си̏роча̄ди, ко̀и ње̑му о̀ца — до̏м се са̏д то̑ зо̀ве), смо̀таш на ле̑ву стра̑ну. [2] [3] [4] Ново Милошево Краљевци Буђановци Сомбор Госпођинци Мокрин Падеј Итебеј Међа Меленци Томашевац [1]
  2. Мѐни је припове́до јѐдан Ма̀џа̄р да је код њѐга — у њѐгов спаѝлук — та̀ки ре̑д би̏јо: кад се о̀жени, мо̑ра та̑ же̏нска да ѝде пр̑во код њѐга — код спа̀ије. [5] Кикинда [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125.
  3. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 324.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 58.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 120.

Напомене[уреди]