смркавати

смркавати

смркавати (српски, lat. smrkavati)[уреди]

Глагол[уреди]

смркавати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: безл.


Облици:

  1. смр̀ка̄ва [1]
  2. смр̀ча̄ва се [1]

Значења:

  1. (о мраку, ноћи) наступати, настајати. [1]
  2. (о мраку, ноћи) наступити, настати. [1]
  3. Постати омражен некоме. [1]
  4. (о мраку, ноћи) наступити, настати. [1]
  5. Онерасположити се, растужити се, добити суморан, тужан израз лица. [1]
  6. Добити натмурен изглед, намргодити се, намрштити се. [1]
  7. Изгубити контролу над собом, изгубити моћ расуђивања, осетити велики терет нечега, велику непријатност због нечега. [1]
  8. Намргођен, намрштен; нерасположен, забринут, тужан. [1]

Примери:

  1. А ве̏че па̏да ра̏но у̏ јесе̄н, смр̀ка̄ва, па ла́дно, па бла̏то, ки̏ша, па бла̏то. Товаришево [1]
  2. Не̑ма д[а] ѝдеш са̏д ни̏куд, већем се смр̀ка̄ва, док кре̑неш на̏зад, ће да би̏де но̑ћ, а ја̑ да сѐдим о́де и да ми̏слим ди̏ си. Шурјан Каћ Ново Милошево Јаша Томић Бока Неузина [1]
  3. Од чѐтир са̑та па док се не смр̀ча̄ва, кад кра̏ве ѝду и̏с поља, и ми̏ ве̏ћ иде́мо ис па̏рке. Томашевац Српска Црња Зрењанин [1]
  4. Смр̏ко ми се. Ново Милошево [1]
  5. О̀ва зи́ма баш ја́ка. Ни́је са̀мо што је та̀ко ла́дно, нег што се здра̏во бр̏зо смр̏кне, нѐ мож све̏ да по̀ра̄диш у̀ кућу док се ви̏ди. [2] Бока Мартонош Каћ Нови Сад Нови Бечеј Јаша Томић Шурјан Неузина Ченеј [1]
  6. Кад се смр̏кне, до̑ђу мо̀мци на̏ рогаљ и дѐво̄јке. Елемир [1]
  7. А то̑ ни́је, то̑ се ра̏но смр̏кне, ал о̀пет тре̏ба јо̏ш ра̀није да до̑ђе. Товаришево [1]
  8. Само сѐди ту̑ на ша́млицу, ћу́ти це́ли да̑н, смр̏ко се, а ни̏ко не̏ зна шта̏ је, не̑ да ка̑же. Јаша Томић Каћ Шурјан Бока Неузина [1]
  9. Смркло му се чело када је чуо за ту вест. Бегеч [1]
  10. Смр̏кло ми се. Каћ [1]
  11. До̏била је оно̀мад не̏ко пи́смо и о̏тад је сва̏ смр̏кнута, а кад пи̑там шта̏ је, са̏мо му̏мла не̏што, ни̏шта не̏ знам шта̏. Јаша Томић Каћ Ново Милошево Шурјан Бока Неузина [1]


Изведене речи:

  1. се [1]


Изрази:

  1. Док једном несмркне, другом не сване ("док један не изгуби, други не добије"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]