smrkavati

smrkavati

smrkavati (srpski, lat. smrkavati)

Glagol

smrkavati, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: bezl.

Oblici:

1. smr̀kāva
2. smr̀čāva se

Značenja:

1. (o mraku, noći) nastupati, nastajati.
2. (o mraku, noći) nastupiti, nastati.
3. Postati omražen nekome.
4. (o mraku, noći) nastupiti, nastati.
5. Oneraspoložiti se, rastužiti se, dobiti sumoran, tužan izraz lica.
6. Dobiti natmuren izgled, namrgoditi se, namrštiti se.
7. Izgubiti kontrolu nad sobom, izgubiti moć rasuđivanja, osetiti veliki teret nečega, veliku neprijatnost zbog nečega.
8. Namrgođen, namršten; neraspoložen, zabrinut, tužan.

Primeri:

1. A vȅče pȁda rȁno ȕ jesēn, smr̀kāva, pa ládno, pa blȁto, kȉša, pa blȁto. Tovariševo
2. Nȇma d[a] ѝdeš sȁd nȉkud, većem se smr̀kāva, dok krȇneš nȁzad, će da bȉde nȏć, a jȃ da sѐdim óde i da mȉslim dȉ si. Šurjan Kać Novo Miloševo Jaša Tomić Boka Neuzina
3. Od čѐtir sȃta pa dok se ne smr̀čāva, kad krȁve ѝdu ȉs polja, i mȉ vȅć idémo is pȁrke. Tomaševac Srpska Crnja Zrenjanin
4. Smȑko mi se. Novo Miloševo
5. Òva zíma baš jáka. Níje sàmo što je tàko ládno, neg što se zdrȁvo bȑzo smȑkne, nѐ mož svȅ da pòrādiš ù kuću dok se vȉdi. Boka Martonoš Kać Novi Sad Novi Bečej Jaša Tomić Šurjan Neuzina Čenej
6. Kad se smȑkne, dȏđu mòmci nȁ rogalj i dѐvōjke. Elemir
7. A tȏ níje, tȏ se rȁno smȑkne, al òpet trȅba jȍš rànije da dȏđe. Tovariševo
8. Samo sѐdi tȗ na šámlicu, ćúti céli dȃn, smȑko se, a nȉko nȅ zna štȁ je, nȇ da kȃže. Jaša Tomić Kać Šurjan Boka Neuzina
9. Smrklo mu se čelo kada je čuo za tu vest. Begeč
10. Smȑklo mi se. Kać
11. Dȍbila je onòmad nȅko písmo i ȍtad je svȁ smȑknuta, a kad pȋtam štȁ je, sȁmo mȕmla nȅšto, nȉšta nȅ znam štȁ. Jaša Tomić Kać Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina

Izvedene reči:

1. se

Sinonimi:

1. smrknjavati
2. snoćkati

Izrazi:

1. Dok jednom nesmrkne, drugom ne svane ("dok jedan ne izgubi, drugi ne dobije").