смеј

смеј

смеј (српски, lat. smej)[уреди]

Именица[уреди]

смеј, м

Облици:

  1. сме̏ја [1]
  2. сме̑ј, сме̏ј [1]

Значења:

  1. Изражавање доброг расположења и задовољства испрекиданим карактеристичним гласовима, праћеним обично кратким и изразитим покретима усана, лица, очију и сл., смех. Иђош[1]

Примери:

  1. Шта̏ је од о̀не лу̏де о̀шӣшане, бо̏же ме са̀чӯвај и сакло̀ни, кад је ви̏диш, да цр̏кнеш од сме̏ја. Бока Нови Бечеј Јаша Томић Шурјан Неузина Томашевац Сефкерин [1]
  2. Да пу̏кнеш од сме̏ја. [2] Нови Сад Орловат Фаркаждин Иванда [1]


Изрази:

  1. ва̏тати се за тр́бу одсме̏ја ("исто"). Вршац [1]
  2. Би̏ти на̏смӣј ("бити смешан"; "Би̏јо ми је на̏ смӣј"). Ловра [1]
  3. Ва́љати се одсме̏ја ("грохотом се смејати"). Сомбор Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 23, 97, 144.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=смеј&oldid=208253”