smej

smej

smej (српски, ћир. смеј)[уреди]

Именица[уреди]

smej, м

Облици:

  1. smȅja [1]
  2. smȇj, smȅj [1]

Значења:

  1. Izražavanje dobrog raspoloženja i zadovoljstva isprekidanim karakterističnim glasovima, praćenim obično kratkim i izrazitim pokretima usana, lica, očiju i sl., smeh. Иђош[1]

Примери:

  1. Štȁ je od òne lȕde òšīšane, bȍže me sàčūvaj i saklòni, kad je vȉdiš, da cȑkneš od smȅja. Бока Нови Бечеј Јаша Томић Шурјан Неузина Томашевац Сефкерин [1]
  2. Da pȕkneš od smȅja. [2] Нови Сад Орловат Фаркаждин Иванда [1]


Изрази:

  1. vȁtati se za tŕbu odsmȅja ("isto"). Вршац [1]
  2. Bȉti nȁsmīj ("biti smešan"; "Bȉjo mi je nȁ smīj"). Ловра [1]
  3. Váljati se odsmȅja ("grohotom se smejati"). Сомбор Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 23, 97, 144.

Напомене[уреди]