сме̏ти

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

сме̏ти

сме̏ти (српски, lat. smȅti)[уреди]

Глагол[уреди]

сме̏ти, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. смети, сме̑м [1]

Значења:

  1. Имати смелости, усуђивати се на нешто. [1]
  2. Бити допуштено, одобрено (некоме нешто). [1]

Примери:

  1. Дру̏ги ми је при́чо о спа̀ии: ни́је га сме̏о ни̏ко забада̀ва зу̀ставити кад о̑н се во̑за. [2] Кикинда [1]
  2. А ја̑ ни́сам сме̏о да ми ски̑даду, зашто и̏ма што су ски́дали па ни́су ви̏дили нѝмало. [2] [3] [4] Нови Бечеј Стапар Санад Мокрин Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Томашевац Фаркаждин Иланџа Јасеново Деска [1]
  3. А о̀на̄ мѝлӣција ѝзӣђе, па сви̏ ва̏ко: „Ја̑ој, сна̀ја, ка̏ко ти̑ сме̑ш то̑ те̏рати?". Бачинци [1]
  4. Нѐ сме̄ш ѝћи бо̑с. Ново Милошево [1]
  5. Ро̀дитељи ѝзлазу пре[д] дево̑јке, нѐ сму да сѐду. Томашевац Бачинци [1]


Изрази:

  1. Чудо, чудо, баш несмеш ("ругање детету које нешто не сме да уради"). Јасеново [1]
  2. Не́сме да фа̏ли ("дакако, свакако, без бриге (буди)"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54, 56, 63.

Напомене[уреди]