смети

смети

Српски

смети (српски, lat. smeti)

Глагол

смети, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. сме̑м [1]

Значења:

  1. Имати смелости, усуђивати се на нешто. [1]
  2. Бити допуштено, одобрено (некоме нешто). [1]

Примери:

  1. Дру̏ги ми је при́чо о спа̀ии: ни́је га сме̏о ни̏ко забада̀ва зу̀ставити кад о̑н се во̑за. [2] Кикинда [1]
  2. А ја̑ ни́сам сме̏о да ми ски̑даду, зашто и̏ма што су ски́дали па ни́су ви̏дили нѝмало. [3] [4] [5] Нови Бечеј Стапар Санад Мокрин Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Томашевац Фаркаждин Иланџа Јасеново Деска [1]
  3. А о̀на̄ мѝлӣција ѝзӣђе, па сви̏ ва̏ко: „Ја̑ој, сна̀ја, ка̏ко ти̑ сме̑ш то̑ те̏рати?". Бачинци [1]
  4. Нѐ сме̄ш ѝћи бо̑с. Ново Милошево [1]
  5. Ро̀дитељи ѝзлазу пре[д] дево̑јке, нѐ сму да сѐду. Томашевац Бачинци [1]


Изрази:

  1. Чудо, чудо, баш несмеш ("ругање детету које нешто не сме да уради"). Јасеново [1]
  2. Не́сме да фа̏ли ("дакако, свакако, без бриге (буди)"). Вршац [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 131.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54, 56, 63.

Напомене