скуте
скуте
Именица
[уреди]скуте, ж
Категорије: пл. т.
Облици:
Значења:
- Доња сукња, подсукња од чврстог белог платна украшена везом. [1]
- Доњи део женског рубља од платна (обично кудељног) са овењачом. Кикинда[1]
- Доња кошуља. [1]
- Платно ткано од памука и кудеље. [1]
Примери:
- Испод сукње су ношене скуте, са „шлингованом” ивицом, од 3— 4 поле ( — Чр; Ки Бд Оп Сф БнНС До Ом БнБ) [ЗПР; НП 12]. [2] [1]
- Ни́су ѝшле у̀ скӯти. [3] Госпођинци [1]
- Подигни скуте, виду ти се испод сукње! Јасеново [1]
- О̏нда у њѐга ста̀вимо све̏ до̏ле ку̀де̄љно; дѐбело: га̏ће, ску́те. [4] Свилош [1]
- Му̏ке су то̑ би́ле да о̀переш ску́те, а те́шко се су́шило кад је зи́ма. Шурјан [1]
- Жене су пре гледале да имаду лепе скуте, а сад се то више не носи. [5] [6] Ченеј Сусек Пачир Мол Равно Село Каћ Нови Сад Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Јаша Томић Бока Ловра Деска Иванда [1]
- Ту̑ ти ча̏рша̄па, ту̑ ти пешки́ра̄, ту̑ ти ску́та̄. Дероње Суботица [1]
- А о̀не [гаће] ѝмале ску́те не̏ке на пе̏тлове не̏ке. Лаћарак [1]
- Ску́те су би́ле па̀мучне. Бачинци [1]
- Ди си, цуро, учичкала скуте? Бегеч Вршац [1]
Изрази:
- Ува̏тити се заску́те ("држати се нечије заштите"). Вршац [1]
- шити петлу гаће и кокошки ˜ ("радити узалудан посао"). Каћ [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 72.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 239.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 238.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 164.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).