синчић

синчић

синчић (српски, lat. sinčić)[уреди]

Именица[уреди]

синчић, м

Категорије: дем. хип.


Облици:

  1. син [1]
  2. сѝнчић [1]

Примери:

  1. Кад нам је сѝнчић би̏о ма̑ли, зи̑ми са со́ницама смо и њѐга ву́кли. Сремска Каменица [1]
  2. Ѝмо је о̑н де́те ма̑ло, сѝнчића. Вишњићево [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]