синовчи̑ћ

синовчи̑ћ

синовчи̑ћ (српски, lat. sinovčȋć)[уреди]

Именица[уреди]

синовчи̑ћ, м

Категорије: дем.


Облици:

  1. синовчић, синовац, -и́ћа [1]

Референце[уреди]

  1. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]