секач
секач
Именица
[уреди]секач, м
Категорије: ков.кол.
Облици:
Значења:
- Ручна алатка за сечење гвожђа и других метала. [1]
- Ручна алатка за сечење гвожђа и других метала, насађена на држаље. [1]
- Исто. [1]
- Ручна алатка за исправљање поткивачких ексера приликом скидања старих потковица. Бачка Паланка[1]
- Ручна алатка за сечење гвожђа и других метала, насађена на држаље. [2] Бачка Паланка[1]
Примери:
- Секач — алат израђен од челика, служи за сечење бакра и гвожђа. [3] Вршац [1]
- Ту̑ су нам при̏ближно ала́ти про̀бо̄јци и којика̀кви сека́чи, у̀да̄рци. [2] [4] Ковиљ Бачинци Нештин Суботица Свилош Черевић Ириг Нерадин Инђија Крчедин Мартонош Суботица Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Бачка Паланка Футог Нови Сад Каћ Тител Ђала Тараш [1]
- Гво̑жђе смо се̏кли сека́чима. Би́ла је ре́ткост да ѝма̄ не̏ко тестѐру за гво̑жђе. Сот [1]
- То̑ је сака̑ч. Избиште [1]
- Ту̑ ме̏тем сѐка̄ч одго́ре. И̏сто на др̏вету, на̀са̄ђен ко сикѝрче. Би̏о је шѝрок та̀ко двајс са̀нтиметара. [2] Нови Сад Инђија Турија Каћ [1]
- О̀во се зо̀ве сѐка̄ч ру̏чни. То̑ смо пра̏вили, и кад га по̀ква̄рим, не̑ма то̏цила, о̀пет мо̑рам да гре̏јем да ѝскујем и на ту̀рпији да га отурпѐјишем и по́себно о̀пет га гре̏јем да га ка̑лим, да до̏бијем до̑јни де̏о твр̑д. Мо̑ра да бу̏де од чѐлика. Ковиљ [1]
- Ако је ма̑јстор са̑м, по̀ставља сѐка̄ч ко̀ји сѐди у на̑ковању и о̀цеца гво̑жђе. [2] Тител Нерадин Инђија [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Драгана Јовановић-Вечански, Казанџијски занат у Вршцу (с освртом на занатство у Вршцу). — Рад, 35, 1993, 235—242, стр. 240.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.