sekač
sekač
sekač (srpski, lat. sekač)[uredi]
Imenica[uredi]
sekač, m
Kategorije: kov.kol.
Oblici:
Značenja:
- Ručna alatka za sečenje gvožđa i drugih metala. [1]
- Ručna alatka za sečenje gvožđa i drugih metala, nasađena na držalje. [1]
- Isto. [1]
- Ručna alatka za ispravljanje potkivačkih eksera prilikom skidanja starih potkovica. Bačka Palanka[1]
- Ručna alatka za sečenje gvožđa i drugih metala, nasađena na držalje. [2] Bačka Palanka[1]
Primeri:
- Sekač — alat izrađen od čelika, služi za sečenje bakra i gvožđa. [3] Vršac [1]
- Tȗ su nam prȉbližno aláti pròbōjci i kojikàkvi sekáči, ùdārci. [2] [4] Kovilj Bačinci Neštin Subotica Sviloš Čerević Irig Neradin Inđija Krčedin Martonoš Subotica Turija Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj Bačka Palanka Futog Novi Sad Kać Titel Đala Taraš [1]
- Gvȏžđe smo sȅkli sekáčima. Bíla je rétkost da ѝmā nȅko testѐru za gvȏžđe. Sot [1]
- Tȏ je sakȃč. Izbište [1]
- Tȗ mȅtem sѐkāč odgóre. Ȉsto na dȑvetu, nàsāđen ko sikѝrče. Bȉo je šѝrok tàko dvajs sàntimetara. [2] Novi Sad Inđija Turija Kać [1]
- Òvo se zòve sѐkāč rȕčni. Tȏ smo prȁvili, i kad ga pòkvārim, nȇma tȍcila, òpet mȏram da grȅjem da ѝskujem i na tùrpiji da ga oturpѐjišem i pósebno òpet ga grȅjem da ga kȃlim, da dȍbijem dȏjni dȅo tvȓd. Mȏra da bȕde od čѐlika. Kovilj [1]
- Ako je mȃjstor sȃm, pòstavlja sѐkāč kòji sѐdi u nȃkovanju i òceca gvȏžđe. [2] Titel Neradin Inđija [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
- ↑ Dragana Jovanović-Večanski, Kazandžijski zanat u Vršcu (s osvrtom na zanatstvo u Vršcu). — Rad, 35, 1993, 235—242, str. 240.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.