свињар

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

свињар

свињар (српски, lat. svinjar)[уреди]

Именица[уреди]

свињар, м

Придев[уреди]

свињар , , прид.

Облици:

  1. -а́ра [1]
  2. свиња̑р Борча Вршац Избиште [2], свѝња̄р [1]
  3. -о Су, [1]
  4. свиња̑р [1]
  5. свиња̑р [1]

Значења:

  1. Особа која за плату чува сеоске свиње. [1]
  2. Назив који један од чланова породице добија након резања Божићног колача. [3] Сенпетер[1]

Примери:

  1. Али би̏о је свѝња̄р о̏пштӣнски. Кула [1]
  2. О̏нда сам ја̏ то̏ чу́вала: ка̀дгод гу̏ске, ка̀дгод сви̑ње, ак не̑мамо свиња́ра. Обзир [1]
  3. Код на̑с ни́је фу̀ртум би̏о само јѐдан свѝња̄р. Га̏зда је ѝмо сва̏ки сво̀јег, а на̑с не̏колко ку̑ћа се ску̏пимо, на̑јмимо јѐдног свиња́ра, ро̀ва̄шимо сви̑ње, и о̑н и чу̑ва. Шурјан [1]
  4. Нек се у̀да мо̀ја Ве̏рица у Томаше̑вце макар за свиња́ра. [4] [5] [6] [7] [8] Томашевац Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Беркасово Мартинци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Нештин Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Бољевци Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Буковац Сурчин Војка Голубинци Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Суботица Стапар Дероње Товаришево Бачка Паланка Бегеч Футог Равно Село Змајево Турија Надаљ Госпођинци Чуруг Жабаљ Каћ Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Меленци Тараш Итебеј Јаша Томић Неузина Бока Орловат Опово Деска Иванда [1]
  5. У Кикинди, Башаиду и Мокрину овога зову „свињар", а игру називају „Игра свињара". [9] Мокрин Кикинда Башаид [1]
  6. А свѝња̄р у̀ва̄ти па шта́пом о̀пе̄т ожѐжи. [10] Буђановци Ковиљ [1]
  7. Она̏ј који је свиња̑р, та̏ј те̏ра та̏ј ка̏мен, а о̏ви му не да́ду да доте̏ра у ту ру̏пу, му отери̑ваду. Ако је о̏н бр̏з, кад ја̏ уда̏рим, о̏н ми у̏зме ру̏пу, о̏нда сам ја̑ свиња̑р. Јасеново [1]


Изведене речи:

  1. свиња́ров [1]


Изрази:

  1. За̀врн дупе свиња́ру ("врста дечије игре у којој се користе штапови и лименка"; "О̀миљено нам је би́ло на ледѝни да ѝграмо за̀врн дупе свиња́р"). Нови Сад [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.
  3. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8.
  5. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  6. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  7. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 80.
  8. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  9. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 99.
  10. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 367.

Напомене[уреди]