све́ћа

све́ћа

све́ћа (српски, lat. svéća)[уреди]

Именица[уреди]

све́ћа, ж

Категорије: бот.


Облици:

  1. свећа [1]

Примери:

  1. О̀ни упа́лили све́ћу у по̀друму, а о̀но ва̏здух, а све́ћа са̀мо др̏кће. Товаришево [1]
  2. Мо̀[ј]а све̏крва поко̑јна између на̑с у̏вече др̀жи све́ћу и ми̏ тка́мо у̏вече још спрам све̏тла. Томашевац [1]
  3. Но̏си се све́ћа за сла̏ву у цр̑кву. [2] [3] [4] Банатска Паланка Сремска Митровица Суботица Бачко Петрово Село Силбаш Нови Сад Вршац Бата Чип Деска [1]
  4. У пролеће кад много грми и хоће да пада град, мећу се насред дворишта саџак и секира и на њих упаљена божићна свећа. [5] Стапар [1]
  5. Тај џа̀чић, па се ме̏те на ли́це, па се у̀па̄ли ку̀чине, о̀но од ку̀деље, и та̏ бо̀жићна све́ћа — то̑ се та̀ко ба̏јало. Елемир [1]
  6. Славска свећа се не гаси; она мора да догори и домаћин не сме да седне док та свећа не изгори. [5] Стапар [1]
  7. Па то̑ је масла́чак. То̑ ћу̑рке во̏лу. То̑ ће попи́пат све̏, а о̀во дѐца о̀пе[т] да пи́ре, да у̀га̄се све́ћу. [1]
  8. То̑ дѐца ду́вају, па лѐти. Пи̑рну, то̑ кад са̀зри, па пи̑рну, то̑ смо ми̑ зва́ли све́ћа. Све́ћа се зва́ла, што пи̑рнеш па о̀длети. Пи̑рнеш, о̏нда сле̏ти то̑ бе̑ло и то̑ се у̀га̄си о̏нда. То̑ се зо̀ве о̏нда све́ћа. [6] Бачка Паланка [1]


Синоними:

  1. керц [1]
  2. сат [1]


Изрази:

  1. ("тражити некога или нешто што се ретко среће, што је скоро немогуће, врло тешко наћи"; "Са свећом да си га тражио не би га нашао"). Јасеново [1]
  2. прав ко ˜ ("исто"). Јасеново [1]
  3. ко да јесвећу прогуто ("стоји, седи или хода право, уштогљено"). [1]
  4. тражити ђавола [1]
  5. Ако лаже рог, ˜ не лаже ("истина је очигледна"). Бачка Паланка [1]
  6. свесно тражити невољу, кавгу и сл.’. — Тражи ђавола сас свећом ("Тражи ђавола сас свећом"). Сенпетер [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 48.
  3. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.
  4. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 143.
  5. 5,0 5,1 Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.

Напомене[уреди]