саранити
саранити
саранити (српски, lat. saraniti)[уреди]
Глагол[уреди]
Категорије: трп.прен.
Облици:
Значења:
Примери:
- Још да уште́дим не̏што да ѝмам да ме са̀ра̄не. Сремска Каменица [1]
- Нек би̏де ка̏ко тре̏ба; нек сва̏ко де́те са̀ра̄ни ро̀дите̄ља, само да ро̀дитељ не са̀ра̄ни сво̀је де́те. [2] [3] [4] [5] Шурјан Визић Лаћарак Војка Пачир Стапар Дероње Ђала Башаид Јаша Томић Арадац Бока Неузина Чип Деска Иванда [1]
- По̑ Марто̀ноша о̀на сара́нила. Мартонош [1]
- А кад је о̑н и̏зумро, кад су ја́вили да иде́ду та̏мо да га са̀ра̄ну, о̀ни ни́су о̀чли — ни́су мо̀гли, ни́су ѝмали тро̏шка. [6] Ново Милошево [1]
- И та̏ко смо је ју́че сара́нили. Павлиш [1]
- Кад у̏мре, мртва̑ц кад је, и са̏д, су̏тра ка[д] се сарањи̑ва, сара̑ни се, изнесе̑ се, ту се ку̏ва вече̏ра. [2] Избиште Баранда Јасеново [1]
- До́бро сам га сара́нила — два̏ по́па и ђа̏кон, и пева̑чко дру́штво, ве̏лика зво̏на, ве̏лика ко̏ла. Вршац [1]
- Та̏мо је и са̀ра̄њен би̏о. [2] [5] Мартонош Ново Милошево Башаид Итебеј Бока Чип [1]
- Са̀ра̄њен је о Бо̀жићу. Бачинци [1]
- О̀на̄ је ту̑ са̀рањена. [5] Чип [1]
- То̑ се зна̏ло ко̀је су чѝја ме̏ста, ди̏ се ко сара̀њӣва. [1]
- Ја̑ сам вала од Бо̏га про̏клета, ко да ја̑ све̏ у о̀во сѐло мо̑ра да сара̀њӣвам; чи̏м не̏ко у̏мре, а̏јд, Љу̏бице, ал мо̑рам, ја̑ ра̑дим кад ми му̑ж ни́је ту̑, ал ни́је ти то̑ по̏со за же̏нско. [2] [3] Јаша Томић Чуруг Госпођинци Ново Милошево Башаид Елемир Шурјан Бока Неузина [1]
- Јел пр̑во су сарањи́вали, чу̏јем да свѐштеник го̀вори, око А̏јмашке цр̑кве. Нови Сад [1]
- Чи̏м једа̑н са̑т про̑ђе, о̏нда иде́мо, као сарањи̑ваду Хри̏ста ; ˜. [2] [7] [8] Избиште Нови Кнежевац Шурјан Баранда Ченеј [1]
- Опет око цр̑кве иде́мо и сарањи̑ваду га. Вршац [1]
- Сарањи́вало се [мало дете] не̏ у гро̑бље нег на̏ ја̄рак. Па ни́је кр̏шће̄но. [1]
- Њи̑ је сарањи́во њи̑н по́па. [5] Елемир Чип [1]
- Са̀мо [сам] ле́чила и сарањи́вала. Шимановци [1]
- То га саранило. Јасеново [1]
- Ти̑ ћеш да ме сара̑ниш. Вршац [1]
Изведене речи:
Изрази:
- ранити и ˜ кога ("бити са неким у заједници до краја живота"; "Има да ме рани и сарани"). Црвена Црква [1]
- Жив се ˜ ("доживети велики неуспех"; "Жи̑в се сара́нијо"). Вршац [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 260, 296, 339. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 3,0 3,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 18, 19. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 139, 145. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 169, 233.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).