Пређи на садржај

садевати

садевати

садевати (српски, lat. sadevati)

[уреди]

Глагол

[уреди]

садевати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.трп.


Облици:

  1. -ѐно, -ѐна [1]
  2. -ем [1]

Значења:

  1. Стављати, слагати сено, сламу и сл. у стог или камару (жито у крстине, дрва у хватове). [1]
  2. Ставити, сложити сено, сламу и сл. у стог или камару (жито у крстине, дрва у хватове). [1]

Примери:

  1. Па по њи̏ви трчи́мо све̏, па девѐтице са̀де̄вамо, па по̏сле ѝдемо ку̏пӣмо, па но̏сӣмо. Бачинци [1]
  2. По два̑ у̀ватӣмо сно̀па па но̏сӣмо, па саде̑вамо на о̀ве̄ девѐтице, па о̏нда по̏сле на пе̑т ко̑ла ба̀ца̄м жи̏то. Бачинци [1]
  3. Кад по̏чне вози̏дба, о̏ндак сва̏ки и́де у гу́вно и забеле̏жи се̏бе пла̏ц ди̏ ће да саде̑ва жи̏то. Вршац [1]
  4. А ка̀маре би́ле садевѐне. Мартонош [1]
  5. Па ћеш ви̏дет ка̏ко је садевѐно [сено]. Обзир [1]
  6. Дођи сутра да идемо да саденемо сено док не падне киша. [2] Ченеј [1]
  7. И̏зјутра, док је вла̀жнија кукурузо́вина, ми̏ је исе́чемо, по̀ве̄жемо и са̀дене̄мо. [1]
  8. Са̀денӯли смо се̑но у ка̀мару. Бачинци [1]
  9. Јѐдни но̏се на̀ таван, а јѐдни са̀дену у̀ шупу илти ди̑ би́ло. Дероње [1]
  10. Е̏ са̏д, нѐ мож ти̑ машину до̀бити баш ка̏д ти̑ о̏ћеш, мо̑раш да са̀денеш до̀бро, да не за̀кисне. Вилово [1]
  11. О̑н са̀дене се̏дам и̏ља̄да. [3] Мокрин [1]
  12. Сам ти ка́зо да ће да де̏немо у сре̑ду. Кад са̀денемо све̏, о̏нак мо̏ж да се пу̀тује. Ни̏шта не̑ да ма̑нем. [4] [5] [6] [3] Бока Лаћарак Каћ Шајкаш Ђала Кикинда Меленци Јаша Томић Шурјан Неузина Сефкерин [1]
  13. Саде̏немо у кр́стине и о̏ндак то̏ сто́ји ма̏ло да се укалу̏пи. Вршац [1]
  14. Ка̀маре са̀денуте. Добринци [1]
  15. Е мо̑ра би̏ти са̀денуто ка̑в да ће ста̀јати го̏дин да́на. [5] Вилово Мокрин Меленци [1]
  16. И та̀ко смо ми̏ то̏ ѝсекли, у ку́пе са̀дели и о̏нда по̏сле та̀ко во̀зили по пе̏[т]-ше̏с ку́па нато̀варимо па донесе́мо. Лаћарак [1]
  17. Чавке су успеле да садену гнездо на наш оџак. [2] Ченеј [1]


Изведене речи:

  1. садѐвен [1]
  2. саденити [1]
  3. саденути [1]
  4. са̀дети [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. 3,0 3,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 119. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113.
  5. 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 221, 223, 268. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 25.

Напомене

[уреди]