решѐто
решѐто
решѐто (српски, lat. rešèto)[уреди]
Значења:
- Мрежаста или рупичаста направа за пречишћавање, просејавање жита и другог зрнастог материјала. [1]
Примери:
- Сеља́ци га [грожђе] бѐрӯ у бура́ди, ѝмају решѐта за одбаци́вање ше̏пура. Бачинци [1]
- Мо̑раш та̑ј па̀сӯљ још пропу̀стити на решѐто, ви̏ш да је пу̏н тру̑ња. Лаћарак [1]
- Гле̏ ко̀лко жи̏то се ску̏пило, а ја̑ не̑мам мо̀је решѐто, нег мо̑ра да че̏кам Бра́нино док о̑н про̏сеје. [2] [3] [4] [5] [6] Јаша Томић Сусек Свилош Шатринци Суботица Бачко Петрово Село Надаљ Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ченеј Мошорин Каћ Руменка Бачка Паланка Ковиљ Тител Нови Кнежевац Санад Мокрин Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Шурјан Бока Неузина Ботош Чента Баранда Сефкерин Ковин Иванда [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 165, 308.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.