резанац

резанац

резанац (српски, lat. rezanac)[уреди]

Именица[уреди]

резанац, м

Облици:

  1. резанци, -нца [1]
  2. реза́нац [1]
  3. реза́нац Јасеново [1]
  4. реза́нац Турија [1]

Значења:

  1. Танко развијено тесто изрезано на уже или шире траке које се употребљава као додатак јелу. [1]
  2. Остатак од прерађене шећерне репе, користи се као сточна храна. [1]

Примери:

  1. Прво јемо резанци. [2] [3] [3] Крашово Остојићево [1]
  2. Дивљач [...] служе [...] с гарнирунгом од ваљушака или резанаца. [4] [1]
  3. Они [резанци] се једу кувани у сланој води, као додатак паприкашима, гулашима и неком другом течном јелу. Такође се закувавају у супе или у кипуће млеко. [5] [1]
  4. О̏ндак ма̏ти спре̏ма за вѐчеру па̀сӯљ пребра́нац, не знам, реза́нце с о̀расима или с ма̀ко̄м. Бешка [1]
  5. Та̏ј [чаршав] са̏т ко̀рӣстим кад ме̑сим реза́нце, кат ши̑рим реза́нце. [1]
  6. Ску̏ваћу ти рѐза̄наца у ма̀стилу. Обзир [1]
  7. Не̏ зна ни рѐза̄наца да у̀ме̄си, ни да ску̏ва ру́чак му̑жу сво̑м. Шимановци [1]
  8. Реза́нце да ме̑сим, ле̏бац да ме̑сим — пр̑во ну̀з маму, по̏сле са́ма. [6] [7] Нови Сад Бачинци Сусек Лаћарак Свилош Сремска Митровица Черевић Буђановци Инђија Стари Сланкамен Суботица Кула Турија Змајево Каћ Ново Милошево Меленци Тараш Фаркаждин Вршац Јасеново [1]
  9. Чорба сас ризанци. [3] Крашово [1]


Изрази:

  1. Добар ко црепајачкирезанци [1]
  2. Ки̏дати се нареза́нце ("много се нервирати"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 149.
  3. 3,0 3,1 3,2 Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 51. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. Дивљач и ловство Паноније. 1989, 156 стр, стр. 112.
  5. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 32.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 26.
  7. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 399.

Напомене[уреди]